Calendar Day 23/Kalendar Dan 23. Poem by Miroslava Odalovic

…that is the way a rainy day opens.
Like a dropp of rain at the edge of a split atom anticipating the parameter of light-that is the way a rainy day opens. The light on the wind, the step on the water, a water desert dropp and a voice at the bottom of the drizzle, the silence of the boughs rising into the sky to be a cloudy treetop. An axiom of the word within a dropp unuttered by words strengthened for creation. Stripped free from everything, liberated from the word itself and its understanding, the muteness of a dry soul burying the axes of war under an oak tree. To think the water desert into a vacant space.

Календар Дан 23.

...тако се отвара кишни дан.
Као када кишна кап на ивици атома ишчекује параметар свјетла-тако се отвара кишни дан. Свјетло на вјетру, корак на води, водене пустиње кап и глас у дну ромињања, ћутање грања што у небо израста да крошња од облака буде. Аксиом ријечи у капи неизговорене ријечју оснажене на стварање. Слободно од свега и од ријечи саме поимања њеног, нијемост суве душе што сјекире ратне под храстом покопала је. Да у празан простор водену пустињу мни.

©Мирослава Одаловић